PrijemPortalKalendarČesto Postavljana PitanjaRegistruj sePristupi
Po vašoj želji..

Ko je trenutno na forumu
Imamo 2 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 2 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 42 dana Juni 14th 2012, 23:00
Zadnje teme
» Koliko vam je stalo do seksa?
Avgust 28th 2016, 21:31 od max_spy

» Šta trenutno slušate?
Maj 8th 2016, 20:16 od max_spy

» Predstavite se
Novembar 8th 2015, 15:17 od max_spy

» Pesma koja vas podseća na nekoga
Septembar 20th 2015, 13:34 od max_spy

» Ocenite avatar osobe iznad vas..
Juli 22nd 2015, 19:33 od max_spy

» Kaladont
April 14th 2015, 13:41 od promaja

» Poručite nešto našim gostima
April 14th 2015, 13:31 od promaja

» Pogodite ko će pisati posle vas
April 14th 2015, 13:28 od promaja

» Izrazite smajlijem vaše trenutno raspoloženje..
April 14th 2015, 13:21 od promaja

Naj bolji poslanici
Neuhvatljiva (12661)
 
zana (5038)
 
Sheprtlja (3650)
 
blesawa_ (3456)
 
BiljaM (3451)
 
Sanj@lica (2049)
 
dunda (1735)
 
*So Different* (1692)
 
Bludni Sin (411)
 
promaja (363)
 
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga

Delite | 
 

 Fransisko Hose de Goja i Lusijentes

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Neuhvatljiva
Moderator
Moderator
avatar

Ženski Rak Broj poruka : 12661
Datum upisa : 24.11.2010
Godina : 30
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Fransisko Hose de Goja i Lusijentes   Februar 13th 2011, 16:29

Fransisko Hose de Goja i Lusijentes, bio je veliki španski slikar, crtač i grafičar..Fransisko Hose de Goja i Lusijentes (šp. Francisco Jose de Goya y Lucientes) (rođen 30. marta 1746 u Fundetodosu, Španija - umro 16. aprila 1828, u Bordou, Francuska), bio je veliki španski slikar, crtač i grafičar. Njegovo delo je ogledalo španske istorije vremena u kojem je živeo. Kasnije će snažno uticati na umetnike 19. i 20. veka.

U seriji grafika pod imenom Užasi rata (šp. Los desastres de la guerra, 1810-14), Goja prikazuje ratne tragedije prouzrokovane Napoleonovom invazijom na Španiju. Među najpoznatijim Gojinim slikama su Gola maja (šp. Maja desnuda) i Obučena maja (šp. Maja vestida), obe iz perioda od 1800. do 1805. godine, (danas u Muzeju Prado u Madridu). Zapravo, originalno ime slika su Ciganke (šp. Gitanas) jer su pod tim imenom figurirale na spisku Manuela Godoja, koji je bio njihov prvi vlasnik. Ime "maja" pod kojim su danas poznate, duguju Inkviziciji, koja ih je tako nazvala zbog očigledne smelosti i drskosti koju slike poseduju. Španska reč maja (čita se: „maha“), je kolokvijalni pojam koji se u Gojino doba koristio u Španiji za žene nižeg staleža koje su imale preslobodno i provokativno ponašanje sa muškarcima.

Rano umetničko obrazovanje i počeci karijere

Goja je počeo svoje umetničko obrazovanje sa Hozeom Lusanom i Martinesom, lokalnim umetnikom koji je studirao u Napulju. Vrlo brzo odlazi u Madrid da radi kao pomoćnik dvorskog slikara Fransiska Bajeua. U Rim odlazi 1771. godine kako bi nastavio svoje umetničke studije, ali se iste godine vraća u Saragosu, gde dobija prvu značajniju narudžbu za izradu freski u lokalnoj katedrali. Na tim freskama radi sa prekidima sledećih desetak godina. Ove i druge religiozne slike iz tog perioda u Saragosi, karakteriše barokni i rokoko stil, tada predominantan u Španiji, rezultat uticaja venecijanskog slikara Đovanija Batiste Tijepola, koji je živeo i stvarao u Madridu poslednjih osam godina svoga života. 1773. Goja ženi sestru Fransiska Bajeua.

Gojina karijera na dvoru počinje 1775. godine, kada slika seriju od 60 preliminarnih studija, za Kraljevsku fabriku tapiserije - Sveta Barbara (Real fabrica de tapices, Santa Barbara). Rađene na podlogama platana malih dimenzija, ali i na kartonima, motivi ovih kompozicija su prizori tadašnjeg života, aristokratskih i narodnih događaja i običaja, koje Goja stvara pod nadzorom nemačkog neoklasiciste, Antona Rafaela Mengsa. Mengs je posle Tijepolove smrti, postao umetnički direktor španskog dvora. U tim prvim Gojinim delima za Kraljevsku fabriku tapiserije, uticaj Tijepolovog dekorativnog stila se komplementuje učenjima Mengsa, naročito insistiranje na jednostavnosti kompozicije. U onima koje radi u narednom periodu, primećuje se progresivno udaljavanje od umetničkih tradicija koje dolaze izvan Španije i razvoj vlastitog stila, kao posledica studija dela slikara Dijega Velaskeza, koja su se tada nalazila u kraljevskoj riznici. Goja studira Velaskeza preko slobodnih kopija njegovih dela koristeći se različitim tehnikama grafike. Mnogo kasnije, u svojim spisima beleži: „Priznajem samo tri majstora: Velaskeza, Rembranta i povrh svega prirodu“. Rembrantove grafike su za Goju bile izvor inspiracije u njegovim kasnijim crtežima i grafikama, dok su mu slike Velaskeza pokazale put prema studiji prirode i otkrile tajne likovnog jezika realizma.

1780. godine Goja je izabran za člana Kraljevske akademije San Fernando u Madridu. Kao uslov za pristup Akademiji, Goja prilaže sliku religiozne tematike, Hrist na krstu (Cristo en la Crúz), konvencionalne i jednostavne kompozicije pod Mengsovim uticajem, ali sa naturalističkim tretmanom figure, koji podseća na onaj u Velaskezovoj slici sa istim imenom i tematikom. 1785. godine postaje pomoćnik direktora Akademije (odsek za slikarstvo), a već naredne, glavni slikar kralja Karlosa III. U deceniji koja sledi slika mnogobrojne portrete dvorskih činovnika i članova španske aristokratije, predstavljajući ih u konvencionalnim pozama, karakterističnim za slikarstvo 18. vijeka.

Period pod Karlosom IV

Smrću Karlosa III, 1788. godine, nekoliko meseci pre Francuske revolucije, bliži se kraju period prosperiteta i prosvjetiteljstva u Španiji, u kojem je Goja sazrevao kao umetnik. Tom periodu sledi hrišćanski reakcionizam, politička i društvena korupcija, pod upravom kralja Karlosa IV i njegove kraljice Marije Lujse, a koji će se završiti Napoleonovom invazijom na Španiju. U takvim društveno-političkim prilikama, pod Karlosom IV, Goja će postati slikar dvora i steći ugled najcenjenijeg i najuspešnijeg umetnika u Španiji. Posle jedne nagle bolesti 1792. godine, ostaje potpuno gluv bez mogućnosti oporavka sluha. U narednom periodu, njegova umetnost zadobija novi karakter, slobodnije ekspresije, potpomognuta njegovim kritičkim umom i instinktivnim nagonom za oslobađanje mašte od konvencionalizama. 1795. postaje direktor Akademije San Fernando ali se dve godine kasnije, povlači sa tog položaja zbog problema sa zdravljem. Prvi slikar kraljevskog dvora postaje 1799. godine. Iako je rado primao zvanična priznanja i svoj uspeh cenio sa velikim entuzijazmom, ostavlja za sobom vrlo upečatljiv kritički osvrt na epohu i društvo u kojem je živeo.

U seriji od 80 grafika pod imenom Kaprici (Los caprichos), objavljenoj prvi put 1799. godine, Goja direktno napada političke, društvene i religijske prilike i dogme, koristeći se tada popularnom tehnikom karikature, ali obogaćujući je svojim umetničkim kvalitetima i nesvakidašnjom dovitljivošću. Njegovo majstorsko korišćenje upravo u to vreme razvijene tehnike akvatinte, naročito njenih tonalnih mogućnosti, daju Kapricima dramatičnu vitalnost, zbog čega mnogi ugledni istoričari i kritičari umetnosti, smatraju Kaprice najvećim dostignućem u istoriji grafike. Nekoliko meseci kasnije, Goja postaje prvi slikar kraljevskog dvora. Takođe u to vrijeme, biva pod pritiskom i napadan od strane španske Inkvizicije. 1803. godine šalje grafike Kaprica kralju, moleći u zamenu penziju za svoga sina.

Dela koja Goja stvara bez porudžbi mecena, zrače neobičnom i nesvakidašnjom perspektivom, fantazijom i inventivnošću, dok u onima koja stvara za mecene ostaje veran tradicionalnim kanonima. U dekoracionim freskama crkve San Antonio de la Florida u Madridu, Goja održava vezu sa tradicijom Tijepola, ali nameće svoju likovnu odvažnost, slobodu egzekucije i ekspresivni realizam, prilikom obrade tada popularnih religioznih i sekularnih figura. U mnogobrojnim portretima prijatelja i dvorskih činovnika, kombinuje tehniku odvažnog i slobodnog pristupa kompoziciji, sa posebnim naglašavanjem karaktera portretiranog lika.

Napoleonova invazija na Španiju

1808. godine, kada je Goja bio na vrhuncu svoje karijere, Karlos IV i njegov sin Fernando bivaju primorani na abdikaciju u procesu prisilne sukcesije. Napoleonova vojska ulazi u Španiju, a Napoleonov brat Jozef biva postavljen na španski presto. Goja zadržava svoju poziciju slikara kraljevskog dvora i tokom rata slika portrete španskih, ali i francuskih generala. Preko serije grafika pod imenom Užasi rata (prvi put se objavljuju više od pola veka kasnije, 1863), Goja prenosi svoje reakcije na užase i tragične ratne posledice. Koristeći se grafičkim tehnikama bakropisa suve igle i akvatinte, predstavlja nasilničke scene i događaje u dramatičnim kompozicijima, namerno ističući upečatljive i brutalne detalje, ali odbacujući dokumentarni realizam.

Restauracija i povratak Fernanda VII na španski presto

Posle restauracije Fernanda VII, 1814. godine i posle proterivanja francuske vojske, Goja biva pomilovan zbog službe francuskom kralju i vraćen na mesto kraljevskog dvorskog slikara. U ovom periodu Goja slika: 2. maj 1808, Pogubljenje branilaca Madrida i 3. maj 1808. Pogubljenje branilaca Madrida je komemorativna slika narodnom ustanku u Madridu. Kao i serija grafika Užasi rata, ovo su takođe kompozicije dramatičnog realizma, i monumentalna platna na kojima su slikane čine ih još više upečatljivijim.

Gotovo impresionistički stil ovih monumentalnih platana, kasnije će uticati na francuske slikare 19. vijeka, naročito na Manea, koji će se inspirisati kompozicijom 3. maj za jednu od svojih kompozicija. U seriji portreta Fernanda VII, slikanih posle restauracije, Goja evocira upečatljiv karakter njegove okrutne i tiranske ličnosti. U to vreme slika još nekoliko serija portreta zvaničnika i aristokrata, ali se naročito ističu (zbog romantičnog i subjektivnog karaktera), portreti njegovih prijatelja, kao i serija autoportreta koju slika 1815. godine. Religiozne kompozicije iz tog doba, kao što su Agonija u vrtu i Poslednja ekskomunacija Svetog Jozefa od Kalasanza (1819), su više sugestivne i iskrenije u odnosu na njegove rane crkvene slike. Enigmatična serija pod imenom "crne slike" kojom dekoriše zidove svoje kuće, takođe poznata pod imenom Kinta del Sordo (1820-1823, danas u Muzeju Prado), kao i serije grafika pod imenom Poslovice (šp. Los proverbios) i Besmislice (šp. Los disparates), predstavljaju s druge strane, vizije iz noćnih mora u ekspresionističkom stilu, sa dobrom dozom cinizma, pesimizma i očaja.


Nazad na vrh Ići dole
Neuhvatljiva
Moderator
Moderator
avatar

Ženski Rak Broj poruka : 12661
Datum upisa : 24.11.2010
Godina : 30
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: Fransisko Hose de Goja i Lusijentes   Februar 13th 2011, 16:43

Nazad na vrh Ići dole
zana
VIP
VIP
avatar

Ženski Blizanci Broj poruka : 5038
Datum upisa : 04.01.2011
Godina : 53
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: Fransisko Hose de Goja i Lusijentes   Februar 19th 2011, 12:10

Nazad na vrh Ići dole
Neuhvatljiva
Moderator
Moderator
avatar

Ženski Rak Broj poruka : 12661
Datum upisa : 24.11.2010
Godina : 30
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: Fransisko Hose de Goja i Lusijentes   Februar 20th 2011, 21:45

Nazad na vrh Ići dole
Neuhvatljiva
Moderator
Moderator
avatar

Ženski Rak Broj poruka : 12661
Datum upisa : 24.11.2010
Godina : 30
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: Fransisko Hose de Goja i Lusijentes   Februar 20th 2011, 21:45

Nazad na vrh Ići dole
Neuhvatljiva
Moderator
Moderator
avatar

Ženski Rak Broj poruka : 12661
Datum upisa : 24.11.2010
Godina : 30
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: Fransisko Hose de Goja i Lusijentes   Februar 20th 2011, 21:46

Nazad na vrh Ići dole
zana
VIP
VIP
avatar

Ženski Blizanci Broj poruka : 5038
Datum upisa : 04.01.2011
Godina : 53
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: Fransisko Hose de Goja i Lusijentes   Februar 23rd 2011, 22:21

Nazad na vrh Ići dole
Neuhvatljiva
Moderator
Moderator
avatar

Ženski Rak Broj poruka : 12661
Datum upisa : 24.11.2010
Godina : 30
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Re: Fransisko Hose de Goja i Lusijentes   Januar 22nd 2012, 16:28

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Fransisko Hose de Goja i Lusijentes   

Nazad na vrh Ići dole
 
Fransisko Hose de Goja i Lusijentes
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Kultura i umetnost :: Slikarstvo i vajarstvo-
Skoči na: